Манастир Црна Река угаони камен светосавског монаштва, изникао је као дар Божији у време процвата србског монаштва и духовности у 13. или 14. веку.
Више о историјату манастира можете прочитати са званичне странице Манастир Црна Река
Оно што на интернету нећете наћи, нити игде пише, морате сами да осетите и доживите. Поново смо га посетили као и много пута до сада и опет ћемо отићи ако да Бог.
Манастир је подигнут око пећине, испоснице, где су се подвизавали и склањали од света Св. Петар Коришки и Св. Јоаникије Девички. Ова два светитеља су лучоноше србског православља и када улазите у њихов дом осећа се велика благодат и топлина.
Прилаз манастиру је до пре пет година био врлетни, стрми, планински, камени пут, који се није мога савладати лако. Данас је тај пут асвалтиран, прилаз уређен, конаци дотерани, али нема монаха, рекло би се да је цена прескупа.
 |
| кивот са моштимаСв. Петра Коришког |
Али и поред тога што је монаштво утихнуло и нема живе речи да те окрепи, дочекаће вас молитва која, чини нам се, из камена излази. У Црну Реку не може само да се наврати, тамо се одлази да се борави и врло је тешко када треба да се пође. Црква је саграђена око улаза у пећину, скромна и прилагођена таквом терену. Десно од иконостаса је кивот са моштима Св. Петра Коришког. Тело може се одмори и исцели у постељи испод моштију светитеља, а душа се окрепи читањем акатиста у испосници Св. Јоаникија Девичког. Помисао да се пре тебе на том месту, где повиши човек сигурно мора да се погрби, а више од петоро људи не може ни да стане, молио Св. Јоаникије Девички чини да ништа не пада тешко. Пећина мирише и уноси мир у срце. На неколико метара од олтара постоји извор лековите и окрепљујуће воде која из камена извире, а коју су освештале молитве многобројних светитеља и монаха.
Црква је посвећена Архангелу Михаилу, а његова икона се налази на месту на коме се он јавио Св. Петру Коришком. При проласку поред тог места јасно се осети колика се благодат спустила у тренутку јављања Архангела. До саме цркве се прилази мостом, а испод моста кањон планинског потока који не постоји. Од искушеника сазнајемо за две приче о том потоку:
Поток је у време када је игуман манастира био Св. Јоаникије Девички био врло обилан и бучан, те су се монаси често жалили на буку, можда је и то разлог зашто поток и носи име Црна река. Молитвом божијег угодника и игумана манaстира Бог је уредио да поток понире непосредно пре манастира, и извире непосредно после манастира. И дан данас је тако.
Друга прича је новијег датума од пре 5-6 година. Обично у време обилних падавина поток се појави на пар дана и поред самог манастира али стидљиво и без много воде. Те године се поток поново појавио на кратко, али не после падавина, већ из чистог мира и то силније и бучније него после обилних падавина. Ништа се на овоме свету не дешава без Божијег промисла, а ко има мудрост и мир у срцу може да протумачи.
Није случајно, већ Божјом вољом уређено, да отац Бранислав подигне Духовно рехабилитациони центар у непосредној близини манастира Црна Река. То је сигурно највећи разлог зашто је тај центар имао, и још увек има, толико велику успешност у помагању при лечењу раслабљених, овисника, људи са поробљеном вољом и свих духовних чада који су по муци долазили.
 |
| манастир Црна Река |
Ако вас пут нанесе па кренете Ибарском магистралом преко Новог Пазара, у селу Рибариће потражите путоказ за манастир, прећите преко моста на Газиводском језеру па неких 3-4км узбрдо уз Мокру гору. Наоружајте се стрпљењем, а награда неће изостати.
