Помаже Бог, драга моја браћо и пријатељи!
Надао сам се да ћу можда неким чудом 2.4.2013. изаћи, па да се као људи видимо уживо, а пошто се чуда у животу ретко догађају, моје горко тамновање се наставља, са веома неизвесним исходом.
Стога вас се обраћам писмом и желим да поручим следеће:
1. Оно што је мени најпотребније и што највише желим – ви имате у изобиљу, само тога нисте свесни и то не цените. Нисам ни ја. Слободу! Док човек нешто не изгуби, није свестан шта има.
2. Веома вас молим да се чувате у свим ситуацијама, а посебно док возите, јер можете изгубити веома много. Вожња мотоцикла, која је извор радости и задовољства, лако се може претворити у непоправљиву несрећу и за вас и за ваше најмилије. Пуно водите рачуна – док је време.
3. Не траћите време свог живота, јер га немате много. Оно неумитно истиче, иде ка крају, исцуреће...
4. И доћи ће смрт. То је једино сигурно и човек ту најважнију чињеницу не сме игнорисати и потискивати. Погрешно је живети као да она не постоји.
5. Истински живот и радост имаћете ако правилно разрешите тајну смрти, јер ћете тиме открити тајну вечног живота, која је егзистенцијално питање немерљиве важности.
6. Тајна смрти и вечног живота путем превазилажења смрти од већине вас је сакривена због вашег немара, површности, неспособности да се заинтересујете, и због велике духовне запуштености.
7. Од када смо формирали клуб, све време сам био свестан тога и желео са вама да поделим спасоносну тајну цркве као неба на земљи и лађе спасења, али сам се чувао да не будем насртљив, чекао сам да се сами заинтересујете. Мислио сам: полако, ту смо заједно, има времена. Ето, погрешио сам: нисмо више заједно. А када ћемо бити – није у нашој власти да одлучујемо.
8. Зато вас одавде из тамнице молим: потрудите се, пронађите Бога и свету цркву са њеним благом вaма од Господа Исуса Христа дарованим и намењеним. Ако вам то кроз свеобухватни труд успе, бићемо благословени и вашој радости неће бити краја. Ови догађаји ће добити виши смисао и значај.
9. Неко ће рећи: ето, ти си у цркви, свештеник си, како си завршио у тамници? Где је ту благослов? Ја сам у тамници јер ме Бог воли и није ме заборавио. Знам да вам ово звучи ненормално и бесмислено, али вам због слабог вашег познавања Христове вере и краткоће писма не могу прецизно разјаснити. Тамница је један од најкориснијих догађаја у мом животу, иако веома тешка, једва подношљива.
10. Ово писмо није депресивно, већ израз моје реалне и конкретне бриге за вас, јер сам као свештеник и ваш председник за вас пред Богом одговоран.
11. Ви сте добри, мени драги људи и ја вас све молим: немојте остати глуви на овај мој тамнички вапај упућен вам у бризи и љубави.
12. Још вас молим да мотор возите што мање, али тим паметније и квалитетније, пажљиво планирајући своја појединачна и заједничка путовања.
13. Ове године посетите светиње, макар оближње. У њима се и мене сетите.
14. Пре сваког седања на мотор Богу се помолите, како знате, макар: „Господе спаси, помилуј, благослови ову вожњу” и прекрстите се.
Бранислав Перановић
протојереј-ставрофор
протојереј-ставрофор
