Оче...

Написао Радосав Марковић око 20.12.2014. године

Оче, мој оче, добри и брижни, Какве ти то бриге челом роје... Поглед твој благи, мирни, недостижни, Сусреће у тамници погледе моје... И док молитву шапћем нему Да Господ благи помогне и мени Ко што је Симон помогао Њему... Да и ја понесем крст црне копрени! Крст, који ово место тамницом чини, јер зид и решетке терет нису... Неистине, лажи... клевете, злочини... Обмане у које упали сви су. И руља виче – „Распни га, распни!” А Пилат и данас руке пере. Ко зна Кротку Истину, где су прогнали, док опијена руља се дере. Оче, мој оче... Истински пастиру... Страдања су земна улог за рај. Трпи, моли се и страдај у миру Господ све види и праведан је знај. Не дај гневу и немиру, у срце своје, Молитва си на уснама многим, Речи Твоје – спасење су твоје... Ти љубиш и милујеш, речима строгим. Свака ће клевета виделу изићи И људска казна плата је у ствари... С вером ћемо страдању сваком прићи, јер ко за земљу јоште мари...

Господ нас патњом себи зове, Глас Његов громки патња се зваше... Стећи ћемо му драге, врлине нове, И устројити спасењу животе наше... Седећу крај скута старих твојих, слушати тишину и шум бројанице... Исповедаћу блато грехова својих, Сузама мијући своје лице... Док браћа чекају да Вам приђу, У црним ризама попут сени, У покајну дубину да сиђу, Да смртни час их не заплени... А од шапата молитве праведне, Ваше, Демони се сатиру и у прах стају, Циче и погибли се своје плаше, Јер за покајање и Васкрс не знају... Видим грешан и убој, и ја оче, Да трпљењем и бригом молитва блиста, У људима душе, мермерне плоче, Отапа једино молитва чиста... Ми знамо куда и како! Знамо и ко! И у тишини манастира, спасавајући, Радујемо Анђела свог и Небо све, Знајући темеље који се не руше... Који вратима ада пркосе, Који молитвом плаве цео свет, Који анђеле сваким треном носе, Темељ који остави Сава нам свет...

Веза до оригиналног рукописа.