Ношење крста

Бити крстоносац је лична ствар, тако нешто не може да се наметне, нити неко може да те натера. Носи у себи тежину, и често је врло напорно носити га. Ипак, све то није узалуд јер много пута је посведочено да труд бива награђен на крају. Сваки пут када се нешто потрудиш или претрпиш, ти га у ствари помало носиш. Носиш га док радиш, док волиш, док се смејеш, док помажеш, док тражиш, а понекада ти се чини као да се носи сам и да је лаган као перце. Има дана када није тако, када се тело умори, а воља ослаби, па крст треба спустити. Мудрост је спустити га на право место, на чврст ослонац, како би се после што лакше понео. Из предања светих отаца може се извући поука да је крст најбоље ослањати на Господа, Свето писмо, духовника јер они представљају тај чврст ослонац. Али људима је ипак дато на вољу, није неопходно да га носиш непрекидно, одмори се понекад, само га немој бацати.

Одбацивање крста узалудно је, јер ако пођеш пут Господа, крст ти треба. У том случају мораш га из блата подићи и поново упртити. Људи често не маре и запостављају ношење крста не знајући да је он знамење и кључ спасења. Постоје тренуци када ти само крст може помоћи, е онда се треба вратити по њега. Благо онима који крст примају.

Отац Бранислав нас често подсећа, па из тамнице у перо виче: „Носи крст свој јер то је твој крст, само ти можеш да га понесеш. Не би ти Господ дао оно што не можеш да понесеш“. Понекад би нас саветовао када смо у дилеми: „Не носи туђи крст, није ти намењен, за то нећеш добити награду, а другом ћеш ускратити награду“. Понајвише нам је користио савет како да препознамо шта треба чинити како би се крст носио. Богу хвала на крсту, а оцу Браниславу хвала на саветима.

Нека би Господ дао да крст носимо лако
Крстоносци

Колико кошта један наркоман

Често смо се питали да ли је скупо дрогирање. С обзиром на то да дрога може лако да се набави готово у близини сваке школе, кафића, клуба и места где се окупљају млади, претпоставили смо да је дрогирање јефтино. Уколико имате сличних интересовања слободно прочитајте овај текст.

Да би одговорили колико кошта један наркоман, осврнимо се прво на просечног пушача или алкохоличара. Добар пушач који пуши две паклице цигара дневно просечно потроши око 2*2 евра* 30 дана = 100–120 евра месечно. Добар алкохоличар који пије 6 пива дневно потроши у просеку око 6 * 0.5 евра * 30 дана = 80–90 евра месечно. Цигаре и алкохол су дозвољене супстанце па, према томе, очекивано је да дрогирање мора бити скупље, да претпоставимо барем три пута скупље. Финансијски гледано, наркоман мора да троши барем 300 евра месечно на своју основну потребу, од које ближњи немају никакву корист.

Али то није једини трошак. Људи који су живели са наркоманима, сами наркомани и отац Бранислав помињу и многе друге трошкове. Пре него што изнесемо мишљење о другим трошковима да укратко осликамо профил једног наркомана.

Профил наркомана:

• То је наш брат/сестра у Христу који болује од поробљене воље. Ретки су они који се са поносом дрогирају. Свима се дрога свиђа, али би дали све на свету да се „скину”.
• То је човек самотњак, дрога му је једини прави пријатељ, сви остали су често замењиви.
• Има незгодно друштво, тешко да се може назвати пријатељима, које га на дрогу стално подстиче.
• Лошег је здравственог стања, већина телесних органа тешко подноси редовно и дуготрајно узимање дроге.
• Има кривични досије јер је понекад тешко доћи до средстава за дрогирање, па се прибегава „мрачним путевима”.
• Нема надахнуће ни за шта осим да смишља како ће се поново „урадити”.
• Сви његови ближњи пате због његовог стања и понашања.
• Није у стању да одржи концентрацију и да се бави неким одговорним послом. Тешко долази до озбиљног посла, а још теже га очувава.

Наркоман троши много више него што троше људи који немају тај порок. Троше стрпљење својих ближњих, троше своје здравље, троше своје пријатеље, троше људскост у свакој мери. Када питате породицу једног наркомана какав им је живот, углавном се добије сличан одговор, који би могао да се сведе на следећу реченицу: „Дао бих све на свету само да се извуче.” Из овог произилази да је наркоман много скуп, скупљи него што се може претпоставити, а што се финансијски може описати. Он чини толико штете на сваком плану, материјалном и духовном, која се тешко, понека и никако, не може поправити.

Лечење наркомана је опет посебна прича. Једном убеђен наркоман да је у проблему стално ће се осећати као птица у кавезу. Потребно је много труда и залагања како би се наркоман убедио да истраје са лечењем. У току лечења од наркомана нећете имати готово никакву помоћ, јер се то из њега нечастиви супротставља лечењу, не да душу коју је запосео. Рушилачки карактер једног наркомана на лечењу могу да представим речима оца Бранислава који каже да је наркоман у стању за дан три секире да поломи. Просечан сељак за живота користи само једну секиру, јер зна колико му је она вредна. Просечан наркоман не вреднује ништа у животу осим дроге. Таквог наркомана је потребно: сместити, обући, хранити, чувати, неговати, измислити му активност која ће му помоћи да не размишља о дроги, и то радити 24 часа седам дана у недељи. Притом су наркомани захтевнији од деце. Деца су несташна али нису рушилачки настројена, сачувати дете је великој већини много лакше него наркомана. Просечна рекреативна настава од 7 дана за децу кошта око 150 евра, одакле би се могло закључити да установе за лечење наркомана морају да наплаћују најмање 600 евра месечно. Али, где је ту гаранција да ће се наркоман излечити. Нигде, али то је добар пут, потребно је почети.

На крају закључујем да су људи који помажу наркоманима и баве се њиховим излечењем духовни дивови. Њих треба величати преко сваке мере. Они су на себе узели огроман подвиг пред Богом и требало би их помињати често како би им Господ дао снаге да у томе истрају. Они су хероји модерног друштва, а свако коме је ближњи излечен од ове тешке болести може о томе да посведочи.

Посвећено оцу Браниславу
Крстоносци

Корисна веза
Љубав и пакао - Исповест једне жене о животу са наркоманским зависником.