Времеплов: рукоположење

На данашњи дан (Усековање главе Светог Јована Крститеља) пре 20 година рукоположен је у чин свештеника Бранислав Перановић, чиме је на себе, пред Богом, примио дужност да се стара о своме стаду. Рукоположен је у храму Св. Николаја Мирликијског у Прекодолцу крај Владичиног Хана од стране тадашњег и садашњег владике врањског г. Пахомија.

Као што је некада васкрсли Господ три пута обавезао апостола Петра речима „Напасај стадо моје. Напасај јагањце моје” (Јн. 21,15–17), тако је и отац Бранислав био обавезан да чува своју паству и стара се о њој као пастир прави. А прави пастир је спреман да да живот за своје стадо, да истрпи муке и прогоне и тамнице најцрње. Благодат Светога Духа која се чином рукополагања преноси са епископа на свештеника осећамо у срцима својим преко духовника свога и молитава његових. Његово страдање је и наше страдање, а његово спасење је наше спасење и ниједан затвор ту везу не може на силу да раскине.

Нисмо изненађени што богоугодни људи вазда страдавају јер је још васкрсли Христос рекао својим ученицима „Када си био млађи, опасивао си се сам и ходио си куда си хтио; а кад остариш, раширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не желиш” (Јн. 21,18).

Владика Николај у име крстоносаца

СУЗЕ

Немамо пред ким заплакати, а да сузе наше не буду попљуване, нити имамо пред ким уздахнути, а да уздаси наши не буду презрени, нити имамо коме једну реч по човечански рећи, а да не будемо огњем или железом ућуткани.

НОВИНАРИ

Молим новинаре наше да се старају да зидају душу и карактер нашег народа обазривим и мудрим писањем. Морална одговорност модерног новинара није ништа мања од моралне одговорности свештеника и учитеља. И још је већа јер је његов утицај шири. Један безобзиран новинар у стању је да распне душу народну на крст греха и злочина, као што је један свестан новинар опет у стању да је васкрсне.

ЗЛОБА

Злоба у срцу и лаж на језику, то је постало коб човечанства у наше време. Злоба и лаж су две паликуће које су произвеле пожар целога света.
Ратујте против злобе у своме срцу и против лажи на језику своме да би спречили нови светски рат међу људима.

ЗЛУРАДОСТ

Злурадост је прљава хаљина коју дух наш понекад са задовољством облачи. Онога часа кад се порадујеш греховном паду твога брата и ти си пао, на радост ђавола, који је једном удицом две рибе уловио.

ОСУЂИВАЊЕ

Људи обично одобравају или осуђују све ан блок, иако их природа на сваком кораку опомиње да буду обазриви, да буду умерени у оцени и суду. Јер, нити је дијамант све што сија, нити угаљ све што се црни.

Човек је; немој се радовати паду његовом. Брат ти је; нека ти не игра срце кад пропадне. Бог га је створио за живот и Бог се не радује пропасти његовој. Не радуј се ни ти ономе што Бога жалости.

Чувајмо се ми, хришћани, да не судимо само по телу.

ДУХОВАН И НЕДУХОВАН ЧОВЕК

Недухован, чулан човек, храни се зеленим лишћем многобројних прича и остаје увек гладан и узнемираван глађу. Духован човек тражи језгро тих многобројних прича и хранећи се језгром бива сит и миром испуњен.

ХРИСТОС НИЈЕ ИГРАЧКА

Нема Христа онај ко га има само на језику. Нити има Христа онај кога има само на хартији. Нити га има онај ко га има само на зиду. Нити га, пак, има онај ко га има само у музеју прошлости. Јер Христос је љубав, а престо љубави је срце. Ако ти је Христос у срцу, онда је то Он – Бог, ако ти је Он само на језику, или на хартији, или на зиду, или у музеју прошлости, па ма га ти и називао Богом, Он је играчка за тебе. Чувај се тада, човече, јер се нико не може некажњено играти са Богом.

ДОБРО ИЛИ ЗЛО, ИСТИНА ИЛИ ЛАЖ

Наше бављење на земљи није тек ради бављења, но ради личног опредељења за добро или за зло, за истину или за лаж.